Svima je poznato da fizička aktivnost ima mnogobrojne pozitivne uticaje na zdravlje, ali i mentalno stanje. Međutim, kako svaka fizička aktivnost može da bude benefit, isto tako može da bude opasna za zdravlje. Mnogo naučnih radova se objavljuje sa pomenutim temama, gde se želi pokazati koja je fizička aktivnost bezbedna za različite uzraste i određena zdravstvena stanja. Posebna kategorija su profesionalni sportisti, njihov životni poziv je sport sa kompetitivnim predznakom, i ima poseban protokol u svim sferama pripremnog i takmičarskog perioda. Rekreativci, a naročito elitni rekreativci, su kategorije koje takođe moraju da prođu sličnu paletu pregleda kao i profesionalni sportisti.
U skladu za zakonskim preporukama svi sportisti (uzrast od 12g), su dužni da imaju validan šestomesečni sportski pregled "Službeni list RS", broj 88 od 22.jun 2020.g
Pregled podrazumeva laboratoriju (krvna slika, glikemija i urin), auskultacija srca i pluća (kratak pregled po sistemima, porodična i sportska anamneza) i pregled posture. Za profesionalne sportiste koji su u reprezentacijama, olimpijski stipendisti, sportisti koji treniraju u višim kategorijama i savezi u kojima su lekarske komisije ustanovile da je potrebna proširena paleta pregleda rade se i drugi pregledi (ultrazvuk srca, proširene laboratorije, testovi opterećenja itd).
Današnji napredak sporta, veliki broj profesionalaca, povećanje napora (i broja takmičarskih dana), i sponzorski obavezujući ugovori su vidno uticali na sve veću pojavu sportskih povreda. Na nesreću, veliki broj sportista prekida svoje karijere ili ih zamenjuje drugim poslom upravo iz ovog razloga, jer nakon čak i jedne ne tako ozbiljnije povrede (uprkos svim raspoloživim sredstvima današnje medicine), nisu uvek u situaciji da se nakon rehabilitacije vrate na teren i budu spremni da pruže maksimalne napore u nastavku karijere. U poslednje dve decenije sportske povrede su uvedene kao posebna tematska oblast na svim kongresima ortopedske hirurgije i endoskopske hirurgije zglobova, što dovoljno govori o sveopštem angažovanju svih grana medicine u cilju što bržeg povratka sportiste na teren.
Medicina sporta nije samo o lečenju tela, već o spašavanju snova.
By Dr. James Andrews (čuveni ortoped)
Za kompletan oporavak od povrede (do povratka na teren), koriste se mnogi protokoli, ali potrebno je da se isti standardizuju i ne smeju se primenjivati šablonski za sve sportiste “slične patologije”, jer to često dovodi do prolongiranog lečenja i kontra efekta (ponovnog povređivanja). Nažalost, ovakav pristup može da dovede do preranog ili prekasnog vraćanja na teren, kojem bi svakako trebali da prethode testovi provere maksimalnih performansi sportiste u smislu: mišićni manuelni test, testovi snage, koordinacije, izdržljivosti, eksplozivnosti, brzine, itd, a sve u cilju pravovremenog vraćanja u takmičarski proces.
Oporavak sportiste nakon hirurške intervencije ili bez, treba da vode isključivo: ortopedi, specijalisti medicine sporta, fizijatri, i po nalogu navedenih i fizioterapeuti. Međutim, postoje trendovi da se u ovaj segment uključuje i nemedicinsko osoblje poput kondicionih trenera, fitnes instruktora, bivših sportista i drugih entuzijasta.
Edukacija sportista je od izuzetnog značaja za smanjenje sportskih povreda, kako u sprovođenju pripremnog perioda, tako i na zvaničnim takmičenjima. Važnost učenja o pravilima i navikama direktno smanjuju procenat povređivanja, ali utiču i na poboljšanje performansi.
Usklađivanje navedenih segmenata su jako važni za očuvanje zdravlja i rezultatski učinak sportiste:
- 1. San
- 2. Treninzi
- 3. Ishrana
- 4. Tečnost
- 5. Suplementacija
- 6. Oporavak
- 7. Odmor
- 8. Psihološka priprema
Svaku od navedenih stavki treba uzeti u obzir kada se izrađuju planovi za pripremu sportista, jer od njih zavisi dobar rezultat i zdravlje sportista.
